By Svetozar Petkovic 
Godine 1893. kralj Aleksandar Obrenović ručao je pored izvora Kulaševac, a godinu dana kasnije tu je podignuta česma. Bio je to prvi zidani objekat na ovom delu planine. Danas se u istom kraju nalazi jedno od najvećih gradilišta u Srbiji.
Ako ste na Zlatibor dolazili pre dvadesetak godina, razliku ste osetili čim ste izašli iz kola. Neki je vole, neki je teško prihvataju. Ovde ćemo videti šta se tačno promenilo, zašto se to desilo i gde još možete da pronađete planinu kakva je nekada bila.
Ključne tačke
- Organizovani turizam na Zlatiboru računa se od kraljeve posete 1893. i česme na Kraljevoj vodi.
- Između dva svetska rata planina se razvijala oko Kraljeve vode, Palisada, Ribnice i Oka.
- Posle Drugog svetskog rata stižu veliki hoteli, jezero u centru i masovni turizam.
- U poslednjoj deceniji novogradnja je broj stanova na planini povećala za više od tri četvrtine.
- Život se preselio iz dvorišta vila u apartmane, kafiće i pešačku zonu.
- Stari Zlatibor i dalje postoji, samo ga treba tražiti dalje od trga i jezera.
Stari Zlatibor, planina na koju se dolazilo zbog vazduha
Pre hotela i apartmana, Zlatibor je bio mesto za oporavak. Kako navodi Turistička organizacija Zlatibor, bogate porodice iz Užica, Nove Varoši i Priboja još u vreme turske vlasti provodile su leta u drvenim čardacima na svojim pašnjacima, a zapis iz 1892. godine opisuje kako lekari na planinu šalju ljude koji se oporavljaju od plućnih bolesti. Ljudi su dolazili zbog vazduha. Ništa drugo nije ni bilo potrebno.
Kraljeva voda i prve vile
Posle kralja Aleksandra, 1905. godine dolazi i kralj Petar I Karađorđević. Prvi put iz zdravstvenih razloga, a kasnije jer je planinu jednostavno zavoleo. Pred sam Prvi svetski rat, 1914. godine, iznad Kraljeve česme podignut je hotel Kraljeva voda, a uz njega nicu vile Čigota i Beograd, restoran i pekara.
Između dva rata beogradski advokati, lekari i inženjeri grade vile na Palisadu. Najlepša od njih, vila Aleksandra Pavlovića, kasnije je postala poznata kao Titova vila i danas je spomenik kulture. Na Oku leti borave đaci, a zimi članovi smučarskih klubova.
Bilo je to letovalište za malobrojne. Tiho, drveno i sporo.
Posleratni Zlatibor i prvi talas masovnog turizma
Tokom ratova srušena je većina tih objekata. Posle 1945. počinje izgradnja modernih hotela i jezera u centru, a Zlatibor postaje planina na koju porodice iz cele bivše Jugoslavije idu svake zime i svakog leta. Ipak, i tada su zgrade bile retke, a borova šuma je i dalje dopirala do samog centra.
Novogradnja na Zlatiboru i nova slika centra
- Pre razvoja hotela i apartmana, ljudi su na Zlatibor prvenstveno dolazili zbog čistog vazduha i oporavka, boraveći u jednostavnim drvenim čardacima.
Pravi preokret nisu doneli hoteli, već stanovi. Kada su ljudi iz većih gradova shvatili da apartman na planini može da bude i vikendica i prihod od izdavanja, potražnja je naglo porasla.
Dovoljno je da prelistate oglase u kategoriji novogradnja i videćete da se stanovi na planini danas prodaju kao da je reč o gradskoj četvrti, često dok je zgrada još u skeli.
Prema rečima Vladimira Sinđića iz užičkog udruženja Libergraf, koje je preneo portal N1, broj stanova na Zlatiboru za deset godina porastao je za 77 odsto u odnosu na 2011, a jednog jula brojano je čak 90 aktivnih gradilišta, što je najveća građevinska aktivnost u celoj Srbiji.
Šta kažu arhitekte i stari gosti
Stručna javnost nije ćutala. Na arhitektonskom portalu Gradnja istoričar umetnosti Marko Stojanović pisao je o pojavi koju je nazvao zlatiborizacijom. U komentarima ispod teksta čitaoci opisuju šok posle povratka na planinu i centar koji im deluje zbijeno i bez ikakvog plana.
Druga strana priče
Bilo bi nepošteno reći da je sve crno. Opština je razvoj otvoreno nazvala Novim Zlatiborom i računala na to da planina mora da prati potrebe savremenog gosta.
Zanimljivo je i zapažanje jednog sagovornika portala Nova: čak i oni koji najglasnije kritikuju gradnju, kada biraju apartman, prvo pitaju koliko je udaljen od jezera i trga. Svi bismo planinu kakva je bila, ali sa kafom na pet minuta hoda.
Kako se promenio način života na planini
Kroz ovu promenu najviše su prošli oni koji na Zlatiboru žive tokom cele godine. Za njih planina nije razglednica, nego komšiluk.Svakodnevica meštana
Mnoge porodice danas žive od izdavanja apartmana, a posla ima i van sezone. To je stvarna dobit. Sa druge strane, meštani se svakodnevno suočavaju sa bukom radova, prepunim parkinzima i ulicama koje leti liče na beogradske. Neki su prodali placeve i preselili se u Čajetinu ili okolna sela, gde je mir i dalje moguć.
Kako danas izgleda dan jednog gosta
Gost koji danas dođe na Zlatibor retko provodi dan samo u šetnji borovom šumom. Jutro često počinje u nekom od kafića sa pogledom na planinu, podne rezerviše za vožnju Gold gondolom, koja skoro devet kilometara povezuje centar sa Tornikom, a veče se završava uz zlatiborski roštilj. Ritam je brži. Sadržaja je mnogo više. Tišine, priznajmo, mnogo manje.
Gde još osetiti stari Zlatibor
Stari Zlatibor nije nestao, samo se povukao iz centra. Treba znati gde da ga potražite:
- na šumskim stazama iznad Ribnice i prema Čigoti, koje su opisane u vodiču o planinarskim stazama na Zlatiboru
- kod Kraljeve česme, gde je sve počelo
- ispred Titove vile na Palisadu, koja i danas čuva izgled predratnih vila
- u selima kao što su Sirogojno i Mokra Gora, koja su deo priče o tome šta obići u okolini Zlatibora
Najlakše ga je pronaći rano ujutru, pre nego što se otvore kafići i pokrenu mešalice.
Najčešća pitanja o starom i novom Zlatiboru
Ako planirate dolazak, ostavite bar jedan dan za stari Zlatibor: šumu, selo i česmu gde je sve počelo. Tako ćete najbolje razumeti koliko se planina promenila, a koliko je ipak ostala ista. Za još predloga šta da vidite i gde da jedete, istražite ostale vodiče na našem sajtu.